Dragana A.

Autor Dušan P. 

Intervju sa mr dramaturgije Draganom A. počeo je u Beogradu, oko 16h, u njenoj porodičnoj kući. Baš tada je njen suprug Nenad čuvao unuke, tako da smo mogli da se izdvojimo u radnu sobu i razgovaramo na miru. Radna soba je prepuna knjiga, na sva četiri zida se nalaze police, a na dva su postavljene celom dužinom. Među knjigama se nalaze i stripovi i muzičke ploče. Ona je sela pored starog kompjutera, a ja na sofu, preko puta gramafona.

Dragana ove godine puni sedamdeset godina, majka je dvoje dece i ima troje unučadi. Živi sa suprugom i pet životinja, tri psa i dve mačke. Dva psa su u dvorištu, dok treći, Zrnce, živi sa njima u kući zbog svojih poznih godina.

Kada smo počeli intervju, Dragana je pričala vrlo koncizno, bez nepotrebnih detalja, što sam i očekivao shodno tome da je pisac i da nije osoba koja voli da gubi vreme. Prvo je pričala o svom prezimenu, kako je ona osoba koja nema prezime. Njen otac je ostavio dok je bila još beba. To se desilo kada je imala oko godinu dana, a A, je prezime njenog pokojnog supruga, koga ne drži u lepom sećanju. Dodala je i da je njeno kršteno ime Ružica, jer je krštena u crkvi svete Ružice.

Rođena je u Beogradu 1950. godine. Njeni roditelji su je dobili sa 19 godina. Na brzinu su se venčali, i kako ona kaže, ,,uvalili je baki i deki na čuvanje“. Posle je otac otišao u Kanadu, a majka se nakon nekoliko godina preselila u Zagreb kako bi pevala u HNK operi. Baka i deka su bili njena porodica. I oni su bili prilično mladi, 39. i 42. godine su imali kada se rodila. Deka je podržavao u svim njenim zamislima, u upisivanju gimnazije, i kasnije FDU, dok je baka bila skeptična i staromodnija u tom kontekstu.

Živela je u Humskoj ulici, blizu stadiona JNA. Išla je u osnovnu školu ,,Vojvoda Mišić“, a potom u Četvrtu beogradsku gimnaziju. Nakon toga je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, gde se primalo samo pet kandidata. Bila je među najboljim studentima i imala je visok prosek, tako da je televizija Beograd stipendirala tokom studija. Kada je završila studije, dobila je stalni posao na istoj televiziji i radila je tamo punih četrdeset godina, sve do penzije.

Sećala se da je bila prilično ,,divlje“ dete. Volela je da brani slabije i dosta se tukla, iako je bila sitno dete. I dalje drži isti stav. Nije zatvarala oči pred nepravdom i uvek se borila za slabije. Čak je i na televiziji Beograd bila ,,zviždač“, te su mislili da ima dobru ,,zaleđinu“, a kako kaže, nije imala nikog osim sebe.

Kratko vreme je radila u SAD-u, na ABC news u Njujorku, ali nije htela da ostane tamo. Imala je i ponude iz drugih zemalja, ali odlučila je da ostane u Jugoslaviji. Ona je bila zemlja koja joj je u potpunosti odgovarala.

Sa pokojnim suprugom ima dvoje dece, Filipa i Anju, koji žive u Beogradu. Filip ima jedno dete, a Anja dvoje. Suprug je umro u 37. godini života od srčanog udara. Mnogo su putovali, kako po Srbiji, tako i van nje, ali sa nisu imali dobar odnos.

Njena omiljena lokacija za putovanje je Italije, kako zbog svoje tradicije, tako i zbog ljudi za koje kaže da su koncizniji i otvoreniji od naših.

Dragana je ponosna žena koja je revoltirana ponašanjem starih u društvu. Govori kako nemaju dovoljno samopoštovanja i kako ih nije briga za budućnost njihove dece. Odlučna je u tome da treba da se promene određene socio-političke strukture i način razmišljanja starih da bi svima bilo bolje. Ona nema zdravstvenih problema, bavi se jogom i svakodnevno se šeta sa svojim psima.

Sa svojim ljubimcima ima posebne odnose, iz ugla ispitanika sam mogao da zaključim da ih neizmerno voli i da obožava da provodi vreme sa njima. Sa posebnom radošću se prisećala i mačora Pamuka, o kome je napisala oko šezdeset priča za novine.

Draganine kulturne navike su se promenile u prethodnih nekoliko godina. Revoltirana je izgledom grada i rekonstrukcijama koje se vrše, tako da je zbog toga napustila kulturnu scenu. Pre toga je redovno posećivala festivale, koncerte i ostale događaje. Omiljena muzika joj je klasična muzika, a voli i da sluša druge žanrove. Koristi sve medije, internet, radio i televiziju.
Tek na kraju smo se dodirnuli teme o njenom suprugu Nenadu, kolege sa televizije koji je mlađi od nje. Nije htela da bude sa njim zbog razlike u godinama, ali onda se jednog dana samo pojavio sa koferima i rekao ,,Ja sam došao“. I od tada su zajedno, već 25 godina.

Vodili smo veoma opušten razgovor. Kada smo se doticali teških tema uglavnom smo ih prihvatali sa dosta humora. Iako su pojedine životne okolnosti bile izuzetno teške, ona im nije dopuštala da je sputavaju, već je nastavljala i borila se. Mnogo puta je pomenula da je odrastala bez ljubavi, ali nije dopustila da njena deca i njeni unučići pate zbog toga, već je ispravljala greške svojih roditelja. Prisnije odnose je imala sa dekom i ujkom.

Nikada nije doživela neprijatnost zbog svojih godina, a mladima poručuje da se što više obrazuju, da što više čitaju, da što više ljudi upoznaju, da misle svojom glavom i da budu otvoreni prema prirodi i prema svetu.